Maja Ognjenović: Moja veza sa Danilom Ikodinovićem je mirna luka || Hello Magazin!

Šarmantna odbojkašica Maja Ognjenović i ovo leto provodi u društvu saigračica iz reprezentacije čiji je kapiten. Talentovane sportistkinje imaju velike ambicije. U avgustu će učestvovati na Svetskom kupu u Japanu, a u septembru ih čeka Evropsko prvenstvo, na kome se nadaju medalji. Dok vredno trenira za predstojeća takmičenja, ambiciozna tridesetogodišnjakinja svaki slobodan trenutak provodi sa emotivnim partnerom Danilom Ikodinovićem, sa kojim se zabavlja nešto više od dve godine. Iako uživaju u svojoj ljubavi, sigurni da su jedno drugome idealna polovina, skladni par ne pravi velike planove za budućnost, već čeka da im se velike stvari spontano dese. Uprkos izazovima koje donosi svaka veza na daljinu, Maja i njen partner uspešno im odolevaju.

Uspešna spotistkinja nedavno je odlučila da napusti Poljsku i da karijeru nastavi u italijanskom gradu Pjaćenci. Pored svih prednosti koje će joj doneti novi klub, Ognjenovićeva je srećna i zbog toga što će živeti nedaleko od Milana, gde će imati priliku da uživa u šopingu, jer kao i svaka žena voli modu.

Ovo leto prate i velike vrućine, šta najradije nosite tokom tropskih dana u Beogradu?

- Trudim se da to bude garderoba od prirodnih materijala, pre svega od pamuka i lana. Biram lepršave umesto uskih krojeva i svetle boje. Uglavnom sam u letnjih haljinama, šortsevima i majicama.

Uživate li u modi više leti ili tokom zime?

- Leti, jer je tada sve lakše i jednostavnije. Zima zahteva slojevito odevanje, i šta god da obučeš čini ti se da ti nije dovoljno toplo. S druge strane, kad dođu topli dani, sve je veselije i razigranije, a i same boje letnje garderobe mnogo su lepše.

Imate li omiljeni odevni predmet ovog leta?

- Ove sezone najviše sam nosila jednu košulja-haljinu. Postoje tu još neki komadi od prošle sezone koje često oblačim. Trudim se da ne izlazim stalno u istim stvarima, a po korpi za pranje veša vidim da se u njoj uvek vrti nekoliko odevnih komada koje stalno nosim.

Dešava li vam se često da i pored punog garderobera pomislite da nemate šta da obučete?

- Do pre godinu ili dve to mi se stalno dešavalo, ali sam vrlo ponosna na sebe što sam uspela da iskorenim tu naviku. Moda se stalno vrti ukrug, tako da često nosim neke stvari koje sam kupila pre nekoliko sezona i uglavnom kombinujem stare sa novim stvarima. Gotovo mi se nikada ne dešava da pomislim da nemam šta da obučem, a stekla sam i naviku da, kada neku stvar ne nosim sezonu-dve, odlučim da je poklonim drugaricama ili da je odnesem kod mame u Zrenjanin, gde će sačekati da se moda vrati. Osim toga, više ne kupujem garderobu koja je u potpunosti sezonska kao što su, recimo, sada rese. Mogu da kupim jedan ili dva takva komada, ali mi se neće ceo garderober svesti na trenutni trend.

Da li vam je Berlin i dalje omiljeni grad za šoping?

- Berlin je fenomenalna šoping destinacija, mada sam skoro bila u Atini, gde sam živela i podsetila se koliko je i taj grad dobar za kupovinu garderobe. Pošto ću od naredne sezone igrati u Pjaćenci, koja je pedesetak kilometara udaljena od Milana, jedva čekam da posetim taj grad, u kome do sada nisam bila, jer verujem da ću i tamo moći da kupujem lepu garderobu. U svakom slučaju Srbija za mene nije dobra destinacija za šoping i kod nas mi se nikada nije desilo da kupim neku dobru stvar, a da je odnos cene i kvaliteta prihvatljiv.

Jeste li teško podneli odlazak iz Poljske?

- U Poljskoj sam provela dve i po godine i nosim prelepe uspomene iz te zemlje. Međutim, u prirodi našeg posla je da se klubovi menjaju i već sam se navikla na to. Bilo mi je teško kad sam odlazila, ali pre toga sam svake sezone menjala klub, što je bilo mnogo traumatičnije iskustvo. U Italiji sam već igrala dve sezone, tako da mi ta zemlja nije nepoznata. Njihov hedonistički način života mi se dopada, mislim da će ovo biti promena nabolje.

Šta presudno utiče na vas kada birate klub?

- Sada sam u zrelim godinama za jednog sportistu, presudno mi je kakav je klub i kakve su mu ambicije, da je na vrhu tabele u Evropi, ali i finansijska ponuda. Medalje i pehari su vrlo lepi, ali ne živi se od njih već od novca koji uspeš da uštediš tokom karijere. U krajnjo j liniji, svi se mi žrtvujemo tokom karijere da bismo mogli da obezbedimo materijalnu sigurnost.

Hoćete li u ekipi imati saigračice iz Srbije?

- Ekipa još nije kompletirana, ali se za sada ne spominju igračice iz Srbije, tako da ću najverovatnije prvi put biti jedina iz naše zemlje u klubu. To će mi ići naruku, jer želim da usavršim znanje italijanskog. Prethodna dva puta kada sam igrala u toj zemlji, bilo je sa mnom dosta naših ljudi sa kojima sam provodila mnogo vremena, pa nije bilo mnogo prilike za razgovore na italijanskom.

Uživate li više u sportu sada nego na početku karijere?

- Pre dve sezona ušla sam u fazu kada sam potpuno sigurna na terenu i sve što zamislim mogu da sprovedem u delo. Ušla sam u ritam kada su moje ruke, noge i glava u odličnom saglasju, pa je odbojka za mene sada pravo uživanje. Mislim da će tako ostati do kraja karijere, bar mi starije kolege kažu da, kada jednom uđeš u takvu fazu, ona te ne napušta ukoliko ti se ne dese neke veće povrede. Ja sam za sada imala sreću da nemam povrede, osim sitnih koje su sastavni deo života svakog sportiste.

Osećate li da vam sada organizam drugačije funkcioniše nego tokom dvadesetih?

- Naravno da postoje razlike, ali ništa dramatično. Sada se budim sa bolovima i teže mi je da ustanem nego pre deset godina, ali što bi rekao jedan moj trener: „Ako sportista ustane iz kreveta bez bolova, znači da nešto sa njim nije u redu“. Tako se i ja ujutru malo gegam do kupatila, ali ako može tako da se kaže, to su bolovi koji prijaju.

Kako ste proveli odmor ovog leta?

- Prvi put posle deset godina imala sam odmor od mesec dana, dok su ranije to bile samo pauze od po sedam dana koje i ne računam u odmor. Na početku mi je bilo čudno što ne moram da se budim ujutru uz alarm i da jurim na trening, a potom sam u potpunosti uživala. Išla sam u Atinu i Madrid u vreme kada nisu bile velike vrućine kao sada, i bilo mi je prelepo. Provela sam neko vreme kod roditelja u Zrenjaninu, ali sam najviše bila u Beogradu i radila sve one stvari koje volim, a za koje obično nemam vremena.

Kakve vas obaveze očekuju do kraja leta?

- Treniram sa reprezentacijom i već smo u fazi kada imamo udarničke treninge. Početkom avgusta idemo u Vrnjačku Banju, potom u Japan, gde nas očekuje učešće na Svetskom kupu. Najvažnije utakmice su početkom septembra na Evropskom prvenstvu. Pre dve godine malo je nedostajalo da osvojimo bronzanu medalju, a sada se nadamo da ćemo uspeti da uzmemo neko od prva tri mesta.

Volite li da igrate za reprezentaciju?

- Da, još uživam u tome i jedini motiv svih nas je ljubav prema našoj zemlji. Tako i treba da bude, jer kada se upletu drugi interesi, to obično nije dobro, a ako motivacija posustane, treba biti iskren i povući se. Nažalost, vreme je takvo da su sportisti najbolji ambasadori naše zemlje i meni prija da predstavljam Srbiju u najlepšem svetlu. Bilo bi dobro da ima i drugih potpora, ali ih, nažalost, nema.

Šta prvo uradite kada dođete u Beograd?

- Moj ritual je da prvo moram da posetim omiljene salone i uradim manikir, pedikir, depilaciju, da sredim frizuru i druge ženske stvari. Tek kada sam zadovoljna svojim izgledom, mogu da idem sa Danilom ili drugaricama na ručak ili da posetim porodicu u Zrenjaninu. Moji najbliži to dobro znaju i za sada se ne bune.

Već dve godine ste u vezi sa Danilom, kako funkcionišete zajedno?

- Naša veza je mirna luka koja traje i u kojoj oboje uživamo.

Imate li zajedničke planove?

- Nemamo velike planove. Uživamo u vezi i ljubavi koju pružamo jedno drugome. Mislim da se u životu i u vezama krupne stvari dese same po sebi, ili se ne dese. I da se do kraja života samo zabavljam sa Danilom i da se ništa ne promeni u našem odnosu, ne bih se bunila. Najvažnije mi je da sačuvamo našu ljubav i poštovanje i da nastavimo da funkcionišemo lepo kao do sada.

Koliko se vaša veza promenila od početka do danas?

- Ništa se tu specijalno ne razlikuje, jer u našem odnosu je od početka sve dobro. Bavimo se različitim poslovima i ne odustajemo od karijere, što u ovom trenutku smatram jako ispravno. Volimo se i poštujemo, što je sasvim dovoljno za skladnu, dobru i čvrstu vezu.

Da li ste obeležili dve godine zabavljanja?

- Nismo, jer sam ja tog dana bila u Atini. Na odmor sam išla sa drugaricom koja ima dvoje dece, pa nisam mogla mnogo da biram termin već sam putovala onda kada je njoj odgovaralo. Ispostavilo se da smo bile na letovanju baš na dan naše godišnjice, tako da smo ovog puta samo čestitali jedno drugome bez velike pompe. Danilo ume da kaže da bih ja verovatno bila jako ljuta da je on otputovao sa društvom tog dana, ali on je pun razumevanja. S druge strane, ni ja nisam osoba koja robuje formalnostima. Kada smo prošle godine proslavili prvu godišnjicu, moram da priznam da sam se potrudila da to bude romantično. Ovog puta sam smatrala da proslava nije od presudnog značaja.

Hoćete li lakše funkcionisati kada nastavite karijeru u Italiji?

- Biće nam lakše jer postoji direktan let iz Beograda, a i kolima se stiže za sedam do osam sati, što je u odnosu na trinaest, koliko je potrebno do Poljske, odlično. Ali, moram da priznam da to nije bio razlog moje promene kluba. Mislim da su neke druge stvari važnije od toga - da budem bliže kući, mada je svakako i to lepa prednost.

Jeste li čest gost u Danilovoj kafani "Tako je suđeno"?

- Svakodnevno idem u Danilovu kafanu jer volim da budemo zajedno, dok on radi lepo je da sam makar u njegovoj blizini. Osim toga, obožavam domaću hranu koju nemam mnogo prilika da jedem tokom sezone, tako da sve to nadoknadim kada dođem u Beograd. Čak i kada neko novo jelo treba da se uvrsti u meni, Danilo voli da ga ja prva probam i dam svoje mišljenje, jer smatra da sam najmerodavnija.

Da li kao profesionalni sportista morate da vodite računa o ishrani?

- Poslednjih nekoliko godina vodim računa o tome šta jedem. Trudim se da unosim dovoljno proteina, kao i ugljenih hidrata, a jedem i dosta voća. Ipak, nisam tip osobe koja može da se odrekne nečega, tako da, kada mi se jede nešto slatko, ja to i pojedem. Tokom sezone uglavnom nađem neki restoran gde mi se dopada hrana, pa najčešće obedujem tamo, osim kada mi u goste dođe mama. Ona mi tada kuva sve na pari, vodi računa da unosim dosta povrća, vlakna i sve ono što je potrebno.

Planirate li život posle sportske karijere?

- Dok god se ne zasitim odbojke ili ne dođe vreme da fizički ne mogu da izdržim napore, ne planiram da zapostavim karijeru. Sve dok mogu da igram i da lepo zarađujem od toga ne vidim razlog zašto bih prestala. Naravno, kao svaka žena po prirodi želim da postanem majka i maštam o velikoj porodici, ali smatram da bi takve stvari trebalo same da se dese. Bar ih ja ne planiram.

Da li svemu imate opušteni pristup?

- Vrlo sam opuštena, a imam i izraženu intuiciju koja me nikada ne vara. Poučena prethodnim iskustvima više ništa ne planiram, jer kad god sam insistirala na nečemu, to se ne bi ostvarivalo. Verujem u onu narodnu: "Pravi planove da ti se Bog smeje".