Bora Đorđević: Radujem se što ću postati deda || Hello Magazin!

Posle stresnog perioda, koji je u njegovom životu izazvao razvod sa bivšom suprugom Aleksandrom u aprilu ove godine, frontmen benda "Riblja čorba" ponovo je pun elana i sa osmehom na licu. Pozitivne vibracije da hrabro i s optimizmom gleda u budućnost daje mu njegova najveća ljubav - muzika, njegov najveći saveznik i utočište od svih poraza i razočaranja. Pored umetničkog stvaralaštva, razlog za sreću su mu i deca, koju je dobio u braku sa prvom suprugom Draganom, sin Boris i kćerka Tamara, koja će mu uskoro podariti unuče. Na emotivnom planu pronašao je ispunjenje u vezi sa partnerkom iz Slovenije. Srećan, ali pomalo obazriv, sa setom u glasu ističe da ne bi mogao da izdrži još jedno ljubavno razočaranje, ali da ne može da tvrdi da će ova ljubav trajati do kraja života, mada bi to želeo. Višestruko inspirisan, raduje se koncertima koje će krajem oktobra održati u Centru "Sava", kada će publiku obradovati novim pesmama. Pored svakodnevnih priprema za nastupe u Beogradu, Bora je prihvatio poziv da bude član žirija u šou-programu "Pinkove zvezde". Na početku razgovora za "Hello!", na pitanje kako je kao rok legenda odlučio da bude član žirija, rame uz rame sa kolegama koje pevaju narodnu muziku i kako izgleda nekome “suditi”, poznati roker odgovara:
- Veoma je nezahvalno biti u žiriju, jer u takvom takmičenju od prijatelja stvarate neprijatelje. Što se tiče mojih kolega iz žirija, sa svima se znam godinama i sa svima sam u dobrim odnosima. Neće mi pasti kruna sa glave što sam u društvu "narodnjaka", a, sa druge strane, smatram da je dobro da takmičare ocenjuje roker, jer roka nema u medijima.

Da li će publika kroz ovo takmičenje, koje će se nekoliko meseci emitovati svake nedelje, otkriti neke stvari o vama koje ste do sada vešto uspevali da sakrijete?
- Iz emisije u emisiju, svi u žiriju sve se više opuštamo i sve smo bolji i zanimljiviji. Mislim da je važnije da pažnju publike privlače kandidati svojim kvalitetima. U prvoj emisiji smo svi bili pomalo stegnuti, ali Željko Mitrović, tvorac ovog projakta, angažovao je konsultanta iz Holandije koji je u dvanaest zemalja radio emisiju "Voice" i vrlo je iskusan i dobro sarađujemo. Bez obzira na njegovu pomoć, ne režiramo sutuacije, već se one same dešavaju. Čini mi se da je ovaj koncept sa podizanjem i spuštanjem stolica u zavisnosti od toga da li nam se neki kandidat dopada ili ne zanimljiv, a u svakom slučaju to je nešto što kod nas do sada nije viđeno.

Zakazali ste tri koncerta u Centru "Sava" krajem oktobra.

- To su mi vrlo važni koncerti, a do tada planiramo da snimimo dve nove pesme. To će biti nešto što niko ne očekuje, samo se nadam da nećemo uspavati publiku na onim udobnim stolicama u Centru "Sava", već ćemo ih razdrmati. Pažljivo radimo na scenariju, a, naravno, biće i interesantnih gostiju.

Koje pesme su obeležile vašu karijeru i neizostavne su na nastupima "Riblje čorbe"?
- Jedna od pesama koja je obeležila moju karijeru sigurno je "Pogledaj dom svoj anđele", a postoje i one koje su teške, ne za pevanje, već po sadržaju, pa ljudi ne vole da ih slušaju. Postoje numere koje predstavljaju vrhunac očajanja, mnogo su tužne. "Tamna noć" je, recimo, pesma koja je mnoge rasplakala. Ima mnogo takvih koje nisu za koncerte, a pisane su iz duše.

Autor ste većine pesama vašeg benda. Kako izgledaju momenti kada stvarate? Da li se osamite, zatvorite se u kući po nekoliko dana?

- Nema pravila kada je moje stvaralaštvo u pitanju, čak i ceo album bude napisan onako kako sam ja raspoložen. Kada sam pisao pesme za album "Istina", bend je bio u krizi, i mnogi su već bili otpisali "Riblju čorbu", tako da su na njemu preovladavale tužne pesme. Kada me inspiriše ljubav, onda je to potpuno drugačije i može da se oseti, jednostavno nema pravila. Kada mi nešto padne na pamet, ja odmah uzmem papir i olovku i prenesem emociju.

"Riblja čorba" postoji tri decenije, ali odoleva trendu komercijalizacije. Kako ste uspeli da ostanete svoji svih proteklih godina?
- Poludeli smo pod stare dane, pa nam sada koncerti traju po dva i po sata. Izdržavamo i veoma smo posvećeni, kao što smo bili i na početku karijere. Nikada nisam podlegao trendovima, trendovi su kratkog daha. Možda sam omatorio, pa ne razumem ovu muziku koja "udara u glavu", ali mi svoj pravac nećemo menjati.

Imali ste prilike da nastupate u Njujorku, u klubu gde su pevali čuveni "Stounsi".
- Svirali smo u "Klubu 100" u Njujorku. Reč je o kultnom mestu gde su svirali "Stounsi", "Metalika" i svi koji nešto vrede u rokenrolu. Dugo smo čekali da nam dozvole da sviramo na tom mestu, a niko nije verovao da ćemo uspeti da ga napunimo. Posle tog nastupa menadžer mi je rekao da nikada nije bio na koncertu na kome publika peva sve pesme, od početka do kraja.

Prošlog proleća okončali ste brak sa suprugom Aleksandrom i otkrili da imate novu partnerku koja živi u Sloveniji.

- Ne bih previše da pričam o tome, jer ne znam ni koliko će ova veza trajati ni da li će se okončati. Ne bih da izgovaram takve stvari u šezdeset drugoj godini, mislim da mi to više ne priliči.

Posle dva razvoda, da li i dalje verujete u istinsku ljubav koja traje ceo život ili vam je nada poljuljana?
- U ovom trenutku ne verujem ni u šta osim u Boga. Znam samo da neću biti u stanju da se zaljubim nikada više ako mi ova veza propadne. Moja partnerka je jedna sasvim obična žena koja razume moj posao i koja ne želi da bude pod lupom javnosti.

Ona vas razume i može da isprati sve što vaša karijera nosi, a to je pre svega specifičan stil života.

- Ovaj tempo koji podrazumeva da budem odsutan od kuće svakog vikenda nimalo nije lak i retko koja žena to može da isprati. Ne mogu da budu sa voljenom osobom za "Novu godinu" jer je nama, pevačima, taj dan u godini retka prilika da uzmemo veću sumu novca. Mi živimo od toga, a žene to ne mogu da shvate. Na prošlom albumu napisao sam pesmu "Sve bih dao ja da umem ženski mozak da razumem, ženski mozak da se shvati nemoguć je poduhvat".

Kćerka Tamara će vam uskoro podariti prvo unuče. Kakve vas emocije ispunjavaju od kako ste saznali da ćete postati deda?
- Istina je da ću uskoro postati deda, ali ne bih da pričam o detaljima da nešto ne ureknem. Tamara i dalje radi u školi, predaje deci i jako je zadovoljna i ispunjena.

Viđate li često sina Borisa, koji poslednjih nekoliko godina živi na planini Rudnik?
- Moj sin na obroncima Suvobora uzgaja žalfiju i drugo lekovito bilje, on je pobegao iz ove "džungle" i vrlo se dobro oseća na planini. Kad god imam vremena, odlazim tamo, a Boris mi se i dalje poverava i obraća mi se sa "ćale, brate". Mislim da to dovoljno govori o tome koliko smo bliski.

Da li često odlazite u Čačak, vaš rodni grad?

- Kad god mogu, odlazim tamo, ponosim se što potičem iz te sredine. Često umem da kažem da Čačak nije grad nego stanje duha.

Danas, sa toliko godina i mnogo iskustva iza sebe, šta biste promenili u svom životu da možete?
- Ne bih menjao apsolutno ništa, čak bih i greške ponavljao.

U dva navrata prestajali ste da konzumirate alkohol. Imate li danas neke poroke?
- Odavno sam ostavio alkohol, više ne pijem. Poroke nemam, više i ne pušim.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content