Snežana Dakić Mikić: Istina o mojoj životnoj drami

Autorka i voditeljka emisije „Život u trendu“ Snežana Dakić Mikić nedavno se suočila sa ozbiljnim zdravstvenim problemom. Iako važi za jednog od najvećih pobornika zdravog života, redovno vežba i hrani se kvalitetnim namirnicama, za dlaku je izbegla moždani udar. Njena odgovornost prema zdravlju ju je spasla. Dan pošto je osetila prve simptome, koji su se manifestovali zamućenjem vida i blagim umorom, otišla je kod lekara. Dijagnoza je bila šokantna - zapušenje jedne od četiri karotide koja ishranjuje mozak krvlju. Ova informacija potpuno je obeshrabrila popularnu voditeljku koja je, u trenutku kada je čula o kakvom je problemu reč, briznula u plač. Nimalo ne čudi takva reakcija, posebno ako se uzme u obzir činjenica da revnosno vodi računa o svom zdravlju i da njena svakodnevica podrazumeva zdrave životne navike. Po prirodi borac, brzo se pribrala i uhvatila u koštac sa problemom kako bi ga što pre sanirala.
- Donela sam odluku da svoju ispovest o svom zdravstvenom problemu ispričam za magazin „Hello!“ da bih izbegla nagađanja, ali i da bih izbegla obavezu da svojim prijateljima iznova prepričavam šta mi se zapravo dogodilo. Pre nekoliko dana, pošto sam svom prijatelju do detalja iznela svoj zdravstveni problem, skočio mi je pritisak - kaže na početku intervjua za magazin „Hello!“ Snežana Dakić.

Kako se osećate sada, posle nemile situacije koja vas je zadesila pre nekoliko dana?
- Sada sam dobro. Posle nekoliko provedenih dana na neurologiji Urgentnog centra pustili su me kući uz odgovarajuću terapiju. Budući da sam sve vreme bila svesna i pokretna, jedino uputstvo koje sam dobila je da se ne izlažem fizičkim naporima.

Šta vam se zapravo desilo i koje ste simptome osetili?

- Ispostavilo se da mi je neprohodna jedna od četiri karotide koje mozak ishranjuju krvlju. Sve se dešavalo u večernjim časovima, počelo je stezanjem u dubini ždrela kod grkljana. Slično su mi se ponekad manifestovale i želudačne smetnje, kao knedla u grlu. Bila sam upravo stigla na trening i tokom zagrevanja na steperu mi se zamaglilo ispred desnog oka. Sve se normalizovalo, nisam osetila nikakav napor i završila sam trening, ali su mi se pri vožnji jako razlivala svetla. Smetali su mi farovi, semafori, osvetljenje na instrument-tabli. Pošto me ništa nije bolelo, pomislila sam da mi je pao šećer, naročito što mi je posle limunade sa medom bilo dobro. Kasnije me zabolela glava i uvo i osećala sam tup bol sa prednje strane vrata. Mislila sam da je virus, pošto je moj muž osetio iste simptome pre dve nedelje. Popila sam „brufen“, prespavala i ujutru sam se osećala potpuno normalno. Odmah sam izvadila bris iz grla i krv da vidim da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Osećala sam se dobro, ali mi je u jednom trenutku opet zasmetalo jaka sunčeva svetlost i periferni vid mi je postao mozaičan. Otišla sam na pregled kod otorinolaringologa, koji nije ništa našao, pa kod neurologa, na kolordopler krvnih sudova vrata, koji me je hitno uputio u Kardiovaskularnu bolnicu „Dedinje“ na skener, jer lekarka nije videla protok krvi u toj karotidi. Rekla je „Ne brinite, imamo stentove“, što je ukazivalo na hitnu operaciju. Tu sam se rasplakala. Na Dedinju su mi hitno skenirali glavu i vrat i rekli: „Imali ste sreću što se niste šlogirali“. Kada rekonstruišem ceo događaj, da sam bila na treningu, gde sam nekim naglim pokretom mogla da nagnječim krvni sud, oduzela sam se od straha. Rekli su mi da operacija nije neophodna. Kad mislite da ste potpuno zdravi, a dođete u stanje gde je pitanje života i smrti, iz čista mira i iz odlične forme, nimalo vam nije svejedno. Uputili su me na neurologiju na Urgentnom centru, gde su me primili na odeljenje za moždani udar. Zvuči zaista kao horor film u sat vremena. Najgori deo je što u tom trenutku ne znamo tačno poreklo zakrečenja, a moglo bi biti veoma opasno. To mi je bilo neshvatljivo budući da kod mene ne postoji nijedan faktor rizika: nikada nisam imala povišen holesterol, ni trigliceride, ni povišen krvni pritisak. Hranim se zdravo i bavim se sportom. Dakle, primer zdravog zivota. Ispostavilo se da i nije pitanje kvaliteta krvi, nego samog zida krvnog suda, koji se raslojio i formirao hematom, a to je već stvar genetske predodređenosti. Da sve bude apsurdnije, ne može se reći zbog čega to nastaje. Može biti od udarca, koji nisam imala, ili od naglog trzaja glavom, čak i prilikom vožnje u rikverc, na primer. Sa sličnim problemom dolazili su sportisti zbog naglog trzaja vrata, a jedna pacijentkinja se uvrnula dok je peglala kosu. Uvek sam mislila da je to stvar elastičnosti mišića i tetiva, nisam ni razmišljala koliko su neki pokreti glave opasni po krvne sudove. Nikad ne možete znati da li imate sklonost krvnih sudova ka disekciji. Dakle, život je neizvesna pojava i opasna rabota. Ja porodično imam opterećenje kardiovaskularnim oboljenjima, ali baš zato i pazim kako živim i kako se hranim. Svakako da nisam očekivala nikakve smetnje ovako rano.

Da li ste se uplašili u tom trenutku?
- Naravno da sam se uplašila. Delovalo je kao najava prekida normalnog života, kao ulaz u neizvesnost. Hvala Bogu što sam imala najavu komplikacije i što sam na vreme odreagovala i otišla na pregled. Mogla sam da zanemarim ili pogrešno protumačim problem, kao što to većina čini.

Kako je reagovao vaš suprug?
- Zabrinuo se, mada je kao i uvek, ostao pribran. Ja sam na pregled otišla sama, pa sam ga pozvala da me vozi u bolnicu. Stanje je stvarno bilo zabrinjavajuće.

Da li ste nekako mogli da sprečite pojavu takvog zdravstvenog problema?

- Naravno da sam odmah počela da prekorevam sebe kako deset godina nisam išla na kolordopler krvnih sudova i kako već dve godine kanim da odem u privatnu kliniku na preventivnu magnetnu rezonancu, na koju sam već vodila mamu, a i moj suprug Vlada se redovno pregleda. Inače, u ovom svetu pretećih neizlečivih bolesti i prevencije, ja sam stvarno savesna i redovno se kontrolišem ginekološki, pratim štitnu žlezdu i dojke, krv i mokraću. Više brinem za zdravlje majke, koja je stara i sve joj pomalo fali, kao i o kćerki, koja je alergična na mleko i mlečne proizvode, i stalno sam u grču za njeno zdravlje i bezbednost. Brinem se za muža koji ima visok holesterol, živi neuredno, puno puši i brzo vozi. Smatrala sam da tačno znam u kakvom sam stanju i da je ono dobro. Ipak, malo sam smirila savest kad su mi lekari rekli da je ova promena najverovatnije nastala nekoliko dana pre nego što se manifestovala ili najviše tri meseca pre toga, tako da sam i uz sve pretrage mogla da ne primetim upozoravajuće simptome. Takvi pregledi obično se kod zdravih ljudi rade jednom godišnje.

Postoji li mogućnost da vam taj zdravstveni problem prouzrokuje neke ozbiljnije posledice?
- Nadamo se da ne, ako se pridržavam terapije i ne naprežem previše.

Jeste li ljuti na svoju sudbinu, budući da sve radite kako biste bili što zdraviji?
- Nisam ljuta, srećna sam što me telo upozorilo i što sam na te znake odreagovala. Mogla sam, kao i do sada, da ih tumačiti sama, kao i svi mi, da ih pripišem ukočenom vratu, želucu ili nekoj banalnosti i da nastradam. Hvala Bogu, sve je ispalo dobro. Tako je moralo biti. Ispostavilo se da je stvar genetske podložnosti i akutna, a da nije reč o zapušenju od „nečiste krvi“. U celoj situaciji velika uteha mi je što znam da mi venama ne cirkulišu masti i otrovi, pa verujem da će to olakšati terapiju, dejstvo lekova, oporavak i umanjiti dalje rizike.

S obzirom na to da vam je zapušena karotida, jesu li vam lekari predlagali operaciju?

- Nije slučaj za operaciju, što je olakšavajuća okolnost.

Kako ste posle tog događaja nastavili da živite, jeste li postali suviše osetljivi i obazrivi? Osluškujete li stalno svoje telo?
- Prvo sam bila prestravljena. Bojala sam se oduzetosti, gubljenja razuma, facijalnog grča i svih jezivih stanja u kojima se nađu neurološki pacijenti. Prvo sam osećala knedlu u grlu, koju i sada na trenutke osećam, pa su mi trnuli palac i kažiprst, onda mi je trnuo deo po deo lica, pa koren kose. Da li od ležanja i oslanjanja na laktove, ili usled autosugestije ili stvarno neke neurološke reakcije, tek, sve sam to pripisivala mogućem pogoršanju stanja. Prirodno je da u takvoj situaciji osluškujete svoje telo, a autosugestiju je prilično teško obuzdati. Ali, nisam mnogo paničila, srećom, bila sam u bolnici, pa sam odmah imala koga da pitam za savet. Najviše sam se uplašila kad su me pustili kući, jer nisam znala mogu li da očekujem pogoršanje. Sada se lagano navikavam na to da sam dobro. Lekari su mi rekli da se opustim, odmorim, šetam i uživam u lepom vremenu.

Da li sada na neke stvari drugačije gledate?
- Naravno. Isuviše nebitnih sitnica je počelo da mi ide na živce, stvaraju mi nervozu i ometaju doživljaj lične sreće i uspeha, od situacija u saobraćaju do raznih rokova. Što se tiče posla, volim da radim i to me ispunjava. Radim dva posla, jer tako želim i mislim da mogu, a ne zato što mi je nužno. Na taj način se samoostvarujem, a taj osećaj nam je doživotno potreban. Pojedini poznanici mi se čude zašto uopšte radim kad već sve imam, a i muž mi dobro zarađuje. To bi, naravno, bila druga krajnost, za mene neprihvatljiva. Nisam ja tražila muža da ne bih morala da radim. Meni je i posao asistenta na „Megatrendu“ i u medijima satisfakcija. Svemu tome nedavno sam dodala i širi društveni angažman u okviru "Beogradske inicijative". Tu sam počela da osluškujem potrebe mališana u školama i da u saradnji sa raznim udruženjima roditelja pokušam da utičem na podizanje nivoa njihove bezbednosti, a kasnije možda da se utiče i na određene programe, njihovu ishranu, fizičku aktivnost i vaspitanje.
Ali ispred profesionalnog angažmana, nalaze se suštinkske stvari. Imam malo i nestašno dete, koje je tek izašlo iz uzrasta dečjih bolesti i želim da budem najbolja majka. Imam poželjnog i uspešnog muža, sa kojim sam iz ljubavi, koji ima svoje emocije i očekivanja i kome želim da budem najbolja supruga. Tu je i uloga kćerke, koja u meni uvek probudi osećaj krivice da se sa majkom ne ophodim sa dovoljno strpljenja, pa uloga maćehe Vladinim bliznakinjama, koju želim da ispunim na najbolji i najsavesniji način. Želim da budem prijatelj koji ne zanemaruje potrebe bližnjih, tu je i uloga snaje, a potom i uspešne televizijske autorke i javne ličnosti koja bi trebalo da posluži kao dobar uzor. Na to dodajte borbu za ravan stomak, zategnutu kožu i bele zube, borbu protiv krive kičme, opuštenih mišića, celulita i bubuljica, borbu protiv nervoze, a za pozitivne misli. To vam je čitav mali pakao od dužnosti i „obaveza“ u kojima želite da briljirate. Baš nezgodno, zar ne? Naročito kada ste perfekcionista kao ja, a stvari nikada nisu ni savršene niti se mogu iskontrolisati do kraja. Mada sam navikla na brojne obaveze i dobro se snalazim u svemu, moram da priznam da sam opterećena. Zato će biti rezova, videćemo kakvih i kolikih.

Jeste li kćerki Lauri rekli šta vam se zapravo dogodilo?

- Laura je mislila da sam na putu. Htela sam da je dovedu u bolnicu, jer sam mislila da će to vaspitno delovati na nju, da bi trebalo da vidi da mami nije dobro, da mama ne može baš uvek sve i da bi razumela zašto ću morati malo da „spustim loptu“, ali lekari su sugerisali da to izbegnemo zbog drugih teških pacijenata koje bi videla i koji bi je možda uznemirili. Jedne noći uhvatio me strah da se ne šlogiram, a dete nisam videla i nisam se pozdravila sa njom. I što je još gore, nije videla ona mene. Na sreću, sve se za sada dobro okončalo i evo nas zajedno. Rekla sam joj da sam bila u bolnici i da sada mora više da pazi na mene.

Kako će da teče period vašeg oporavka?
- Imaću specifičan način ishrane, jer neke namirnice utiču na lekove koje pijem. To mi ne predstavlja problem jer sam već dosta selektivna i navikla sam da se odričem onoga što mi je na štetu. Neću smeti da se bavim sportom bar tri do šest meseci, a onda se nadam povratku redovnom životu.

Planirate li da se poslovno opet aktivirate?
- Odmaraću se bar još nedelju dana, pa ću, ako se budem dobro osećala, nastaviti sa predavanjima iz radio i televizijskog novinarstva na Fakultetu za kulturu i medije. Ako budem od svega pauzirala, imaću vremena da se posvetim izradi doktorata.

Šta se dešava sa vašom emisijom "U trendu" i uopšte na vašem poslovnom planu?

- Upravo smo završili novi zaštitni znak, špice i džinglove, u saradnji sa kreativnim timom agencije „New Moment“. Lansiraćemo veb-sajt emisije i nove rubrike.

Imate li neki savet ili poruku za kraj?
- Neurolozi kažu da ne bi trebalo upražnjavati vežbe koje dovode vrat u ekstremne položaje kao što su joga i pilates, a oni slove za vrlo zdrave. Osluškujte svoje telo, otkrijte koje su vam porodične bolesti i pokušajte da delujete preventivno. Saznajte šta su simptomi i kako pomoći sebi i drugima, razmislite pre nego što pojedete nezdrav mastan, slasan zalogaj. Mogao bi da završi u vašem srcu ili mozgu.

Piše: Jelena Popović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +