Zdravlje: Vedar duh - dug život

Zdravlje: Vedar duh - dug život

Autor: | 23/06/2012

0

Da li će neko biti bolestan ili zdrav, da li će živeti duže ili kraće, umnogome zavisi i od toga da li je optimista, pesimista, neurotičan, anksiozan, impulsivan, agresivan ili savestan tip ličnosti. Za optimiste važi pravilo da zbog toga što život posmatraju kroz "ružičaste naočare" u proseku žive sedam i po godina duže u odnosu na pesimiste. Osim toga, imaju veću šansu da umru prirodnom smrću, a ne od posledica bolesti. Po jednoj teoriji, duže žive jer imaju veću volju za životom, a po drugoj jer se više druže, zbog čega imaju niži nivo stresa, pa manje i obolevaju. Pesimistične osobe, koje sve posmatraju u tamnim tonovima, imaju veću šansu da se razbole.
Kod anksioznog tipa ličnosti tri puta je veća šansa da oboli od visokog krvnog pritiska jer ima viši nivo stresa u odnosu na druge. Žene su posebno sklone anksioznosti, zbog čega imaju viši krvni pritisak, povišen holesterol i češće pate od srčanih bolesti.
Zato je važno da čovek ume sebe da prihvati jer je to preduslov srećnog života. Kada prihvatimo sebe, odustanemo od krutih zahteva i posvetimo se željama za ličnim rastom i razvojem, valjalo bi napraviti plan za postizanje ostvarivih ciljeva. Jedan od najčešćih propusta ljudi koji nisu dostigli osećanje sklada i zadovoljstva je pasivno čekanje da se nešto desi, da se promene okolnosti ili da ih neko usreći. S druge strane, čak i pojedinci koji ne čekaju pasivno da se lepe stvari dogode, često propuštaju da naprave plan za ostvarenje ciljeva koji vode ispunjenju. Naučno je dokazano da se pasivnost i povlačenje u sebe direktno odražavaju na zdravlje, te se javljaju  anksioznost, depresija i hipohondrija.
Neurotične osobe češće obolevaju od srčanih bolesti, sklone su astmi, glavoboljama i problemima sa želucem. Ulkus je posledica preovladavanja agresivnih faktora nad faktorima koji štite sluzokožu digestivnog trakta. Nemogućnost adekvatnog pražnjenja agresije ključni je faktor za njegov nastanak.
Impulsivni ljudi imaju dva do četiri puta veće šanse da dobiju čir na želucu. Oni na stres reaguju povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline, koja donekle i kumuje nastanku ove bolesti. Agresivne osobe su pak sklone infekcijama. Zapaljenski procesi ubrzavaju taloženje masnih kiselina na zidovima krvnih sudova, zbog čega su kod agresivnih aterosklerotične promene izraženije, pa se i kardiovaskularna oboljenja češće javljaju. Osim toga, agresivnim tipovima ličnosti sporije zarastaju rane i skloniji su depresiji.
Da bi se čovek osećao zadovoljno, važno je da zna da sreća nije proizvod okolnosti, već načina na koji osmišljavamo situacije iz naših života. Prihvatanje postojećeg i ne zahtevanje nemogućeg prvi je korak u izbegavanju nezdravih osećanja. Međutim, to još ne znači da smo srećni. Sreća podrazumeva racionalan, logičan i pragmatičan kontakt s realnošću, drugim ljudima i nama samima. Budući da ljude ne možemo menjati, valja ih prihvatiti. Međutim, na sopstvenu promenu možemo da utičemo.
Mladi ljudi najčešće sreću brkaju sa euforijom. Ova nejasnoća je znatno veća od razlikovanjatuge i depresivnosti, jer se niko ne žali kada oseća euforiju. Međutim, kao što je tuga zdrav pandan depresivnosti, koja je nezdrava emocija, tako je i sreća pandan euforiji koja predstavlja nezdravo, štetno osećanje. U euforičnom stanju naš organizam luči znatno više supstanci koje ublažavaju osećaj za bol, te se ne oseća pritisak tereta koji nosi ovo nezdravo osećanje.
Činjenica da ne postoji uvek rešenje za svaki problem može da zvuči frustrirajuće, ali ono što ne možemo da promenimo trebalo bi da prihvatimo.
POZITIVNIM STAVOM DO SREĆE
Da bi se dosegnulo osećanje zadovoljstva važno je biti iskren prema sebi, poznavati sebe i realno postavljati ciljeve, a potom napraviti plan njihove realizacije. Ciljevi moraju biti realni, u skladu s našim mogućnostima, trenutnim okolnostima, logikom i željama. Trebalo bi da budu precizni i kratkoročni, jer oni koji se odnose na daleku budućnost često su demotivišući i lako dovode do odustajanja. „Korak po korak”, sve do narednog plana, recept je za ostvarenja onog što želimo. Čim ostvarimo jedan cilj, motivacija raste, uspeh je nagrada, uviđamo da smo sposobni da planiramo i realnost nam postaje sve draža. Pozitivan odnos prema realnosti je put ka dugoročnoj sreći.
Iako je mnogima bolno da odustanu od snova o uzvišenosti, uspehu prevelikih razmera, konstantnoj sreći i hvali, bilo bi korisno da priznamo sebi šta nam polazi za rukom da ostvarimo, a šta su želje koje su izvan našeg domašaja. U suprotnom, bićemo frustrirani, ozlojeđeni, besni i negovaćemo nezdrave emocije koje nikako ne mogu voditi ličnom rastu i razvoju. Iz tog razloga trebalo bi se fokusirati na one aspekte života koji su podložni promeni. Ukoliko prihvatimo da smo krojači sopstvene sreće i da na nju možemo da utičemo, načinili smo prvi korak poštovanja realnosti, što je preduslov za ostvarenje i održanje srećnog života.
KORAK PO KORAK
* Prepoznajte sopstvene želje.
* Analizirajte vlastite potencijale.
* Prihvatite sve što ne možete promeniti, menjajte sve što vam stoji na putu, a podložno je promeni.
* Niko nije savršen pa prihvatite činjenicu da ćete praviti povremene greške ili propuste .
* Odustanite od potrage za euforijom i uvažite neminovnost jer niko nije proveo ceo život u sreći i blagostanju.
* Najsrećniji ljudi su oni koji prihvataju realnost i idu u korak s promenama okolnosti.
* Pravite kratkoročne i ostvarive ciljeve i težite da budete najbolji što možete.
* Fokusirajte se na pozitivne aspekte ostvarenih ciljeva i svaki sledeći plan usaglasite s pravilima logike, realnosti i vašim sposobnostima.
* Promenimo ono što možemo da menjamo, prihvatimo ono što ne možemo i naučimo kako da pravimo razliku između prethodne dve stvari.

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Najnovije vesti